Bočar je malo naselje 25 km udaljeno od Novog Bečeja o kojem mnogi ne bi ni u najdivljem snu pretpostavili da je ono jednom bilo sastajalište Torontalske elite i političkog kruga, gde su se dalekosežne konsultacije odvijale i važne odluke donosile u privatnosti, daleko od grada i izvan kancelarija tu na srednjobanatskoj pustari.
Mesto se prvi put pominje 1211. kada je pripadalo Čanadskom vlastelinštvu. 1337. već pripada Telegdy familiji i oni daruju zemlju jednom svom odanom slugi i u osnovi to je početak naselja Bočar koji nosi ime dotičnog sluge.
U okolini je još postojalo i jedno mesto po imenu Faluhely (Mesto Sela) i sudeći po imenu ono je izniklo na mestu jednog još starijeg naselja. Faluhely je dokumentovan od 1479 do 1570.
Odakle potiče i šta Bočar znači ima više teorija a najučestalije verovanje je da ono potiče iz imenice “vinogradar” ili iz staroslovenske reči što označava zanatliju koji izrađuje sudove i burad. Borowszky spominje derivaciju iz nemačkog “Burghard” dok drugi navode reč “Becsár”.
U XVI veku je pripadalo Muronyi Kónya Demeteru čija udovica je daruje Budimskom samostanu a kasnije je nalazimo u vlasništvu Olaćarević Dimitrija (Olacsarevics Demeter).
Tokom turskog pohoda je bio opustošen i na grof Mersijevim mapama iz 1723 – 25 još uvek stoji kao nenastanjena pustara.
1779. godine je već naseljeno sa srbima a od 1821. se nemci masovno doseljavaju iz Velikog Bečkereka i Žombolja i njihovi naslednici ostaju tu većina sve do završetka drugog svetskog rata.
1803. Torontalski spahija Hertelendy Jožef kupuje selo zajedno sa Telegdy kastelom i gradi još jedan kastel koje je, živeći sa svedočenjima onih koji su imali čast da je vide, bila isto toliko raskošno sređena iznutra koliko je grandiozno izvana i delovala.
Na posedu je bila i biblioteka ali i velika galerija slika. Tu se okupljalo viđenije Torontalsko društvo pa i od šire, a pogotovu politički uticajne ličnosti. Posle Hertelendijeve smrti njegovi sinovi nasleđuju imanje i pri kraju XIX veka se deli na još više vlasnika. Dvorce na kraju otkupljuju pivari baron Ivan Bajić (Baich) i Alojz Bajer (Alajos Bayer). Bajić, dobrotvor i osnivač prve srpske gimnazije u Novom Sadu, dobija Telegdijev dvorac koji on ruši i na istom mestu sagrađuje drugi dok Alojz Bajer preuzima noviji dvorac Hertelendijevih.
Hertelendy su vekovno staro mađarska familija iz zapadne mađarske ali su ostavili značajan trag i u Torontalskoj županiji.
Hertelendy Jožef mlađi se rodio u Bočaru 23 maja 1833. Filantrop, plemenitih osobina Jožef je uživao popularnost u narodu svih nacionalnosti. Pod njegovom upravom je ovaj kraj 1876 – 77. prevazišao katastrofu koju bi poplava nanela da nije uspeo sačuvati plodnu zemlju od uništenja.1879. zbrinjava žitelje segedina, takođe žrtve poplava a i jedna anegdota se vezuje za njega kad su mu tokom nekih izbora javili da nezadovoljan narod kamenjem gađa vojsku na konjima, on praznih ruku i bez obezbeđenja izašao da sretne masu i ovi su ga pozdravili poljubcima.
Umro je 31 avgusta 1891. i glavna ulica Mužlje je nosila njegovo ime do kraja prvog svetskog rata dok je kompozitor Hölzl Lőrinc, profesor klavira u Velikom Bečkereku, komponovao jedno delo u njegovu čast.
Hertelendy Jožef, 18 godina Torontalski župan, je sahranjen u porodičnoj kripti u Bočaru. Pomenuti dvorci su godinama bili u vlasništvu države i danas su već u veoma lošem stanju.
VR
Izvori:
Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai. Torontál vármegye. Budapest, Országos Monografiai Társaság, 1912.
I drugi
ános Bartl (13 april 1878, Veliki Bečkerek – 27 septembar 1958, Hamburg), je jedan od najvažnijih predratnih trgovaca i snabdevača sveta zabavne magije na internacionalnom nivou.
Bečkereki Sabo Đerđ rođen 30.Avgusta1920. u Velikom Bečkereku. Slikar, grafičar, pisac i pedagog, studirao je istoriju umetnosti u Zagrebu i kasnije od 1941 do 1943 mađarski jezik i literaturu u Budimpešti.
Veliki Bečkerek 